Vreme prolazi...
Vreme prolazi…Jednostavno a tako neprimetnoDani se nizu…Gubimo snagu I padamo, a da to ni primetili nismo…Zaboravljamo Tvoju prisutnost, Tvoje ruke pune dobrote I milostiI mucimo se I uzdisemo, a da vise I ne primecujemo da smo postali kao I svi drugi…Pitam se : da li te zaista znamo? Ili si vec odavno samo secanje na izbavljenje koje se desilo davno pre..? A sta je sa danasnjim danom ? Da li nam treba isti onaj Svemoguci Bog cuda koji svojom prisutnoscu odnosi brigu iz nasih dusa? Kajemo se Gospode sto smo napunili znanjem nase glave , sto smo pomislili da mozemo sada sami, sto je nase srce puno samo brigom za sebe a brata do sebe I ne primecujemo…O Gospode koliko te to sve boli , a Ti si DAO sebe za nas!!! Hvala sto je tvoja ljubav uvek prisutna I sto budeci me iz ovog greha dajes oprost za sve.
Samo Ti si onaj koji mi treba , samo sa Tobom mogu sve .
Ovaj tekst sam napisala pre par godina, i danas, kada sam ga ponovo citala, shvatam da je moja misao ista i da se malo sta menja u nama ljudima...u meni...
samo znam , i to me hrabri, da je On isti"...juce, danas i zauvek.." i da se ne menja u svojoj ljubavi prema meni...to se zove-MILOST...
2 Komentari |
0 Trekbekovi
Konacno malo krupnija slova!!! : )))
Uzivala sam citajuci ono o cemu i ja mislim tako!
Autor Pinokio — 14 Jun 2008, 23:09
Vera nam je zaista nekad potrebna, kao i snaga za oprost. Koliko opraštamo toliko smo veliki!
Autor glumac — 14 Jun 2008, 22:45